Зоран Вујовић Вујке 1988-2008 (Н.И.Н.#6)

Зоран Вујовић - ВУЈКЕ рођен 1988. године, студент Индустријског инжењерства и менаџмента на ФТН-у у Новом Саду, приморан је још као дете да са 10 година, услед НАТО агресије и најезде шиптарских терориста, напусти огњиште и пресели се у Нови Сад.
Временом, као велики навијач Партизана, Вујке је постао део нас, верни Гробар са Југа. Доласком у Нови Сад никада није заборавио на родну груду и на другове са Косова и Метохије које је америчка политика раселила по Србији. 21. 2. 2008. у Београду је одржан величанствени митинг где су Срби показали целом свету достојанство и јединство као никада до сада, сложни у идеји да одбране колевку српског народа. Наш Вујке је са нама био тамо. Васпитан у духу православља, да првенствено поштује своју породицу, своје пријатеље и комшије, да поштује туђу кућу и имовину као своју, да поштује туђе светиње као што поштује своје, наш Вујке је био тамо следећи идеју Косово је Србија, за разлику од неких који су смишљено или не злоупотребили велику српску несрећу да би крали и рушили Београд и тиме блатили све оно чиме су се Срби тог дана поносили.
Ношен емоцијама према Косову и Метохији и вишегодишњом неправдом коју је дуго година трпео у себи, не жалећи себе и своју младост, желео је да се обрачуна са највећим кривцима српске голготе. Због Косова, за које би, како је и сам говорио, и живот дао, нашао је свој пут ка Царству Небеском и свим спрским јунацима који су живот дали бранећи Свету српску земљу и српски народ. Срби неће заборавити да је Вујке био прва жртва у одбрани српског Косова од 17.фебруара.
Његови родитељи, пријатељи и његов Партизанов Југ биће поносни на Вујкета што је био део нас. Дао је задатак српском народу да се на овом путу не сме стати.
Вујке, Партизанов Југ заувек ће памтити твоју храброст, твоје поштење и твоју увек безрезервну љубав према Партизану.Увек у првом реду, увек у епицентру збивања, судбина је ваљда хтела да тако и завршиш. Не брини, нећемо заборавити ниједан наш заједнички тренутак на Југу а верујемо да ћемо понекад и са неба чути “Где год ти да играш ту су твоји Гробари...”.
Нека му је вечна слава и хвала!
ГРОБАРИ ЈУГ