Папагаји (н.и.н.#6)

Често у овим бурним временима можемо чути термин “политичка елита“, у добром или лошем контексту, додуше много чешће у овом другом. Гледајући ове слике које смо објавили, српски навијачи могу бити поносни на себе, јер та политичка елита учи од нас.



Она копира, упија сваку акцију, гледа како се то ради. Прате трендове у навијачкој Србији, како би сутра покушали да нас надмаше на неким новим митинзима. Смишљају се нове акције како би привукли неку нову генерацију будућих политичара, жељних да донесу нове бољитке, нове победе, нове напретке и нове боље дане. То “тврдо језгро“, шире познато као главни одбори, која је иницајална каписла и мозак свих акција, схватило је да морају порадити не само на вокалном плану, на који су већ сви навикли, већ и на визуелном. Схватили су да су достигли врхунац у свим обећањима, визијама, плановима. Остало је још и да се визуелно потврди да су јачи, паметнији, лепши, организованији, и компактнији. Акције se планирају унапред на састанцима, где се одређује ко ће шта да одради. Организација је одлична, са којом се дошло до пуне касе, која се пуни из разних фондова, највише добровољним прилозима чланова и симпатизера, а такође и продајом разних ствари. Зато су материјал и маркетинг врло развијени, све се ради на највишем нивоу. Заставе и транспаренти од најбољег материјала, шивени и штампани, професионална пиротехника, материјал за кореографије, професионални бубњеви. Свако окупљање мора се одрадити на што бољи начин, што ефектније и боље од осталих. Води се рачуна и о секцијама широм земље, које су такође у причи и дају свој допринос у животу и раду. Са њима се координира када се иде у друге градове, или када они долазе, тако да и превоз за путовања мора бити добро организован.



Не...не живимо ми у нормалној земљи. Не можемо рећи ни да смо ми навијачи баш нормални, али можемо да тврдимо да ни они нису чисти. Да јесу, онда вероватно не би радили исто што и ми. Па погледајмо слике једноставно! Не каже се џабе да слика понекад говори хиљаду речи. Да ли постоји разлика? Не! Зашто онда нас хапсе због бакљи, терају у затворе, наплаћују казне. Како је мотка на стадиону опасно оруђе а на митингу није? Како бакља на утакмици може угрозити безбедност присутних а на митингу не може? Добро, може...али како на утакмици када упалиш бакљу, повредио неког или не, прети ти робија а на митингу не? По чему се сврха бубња разликује на утакмици и на митингу? Неко може рећи: “Па навијачи праве инциденте!?“ Добро, јесте...навијачи праве инциденте.... а на политичким манифестацијама никад није био ни један проблем, јел да?! Сетимо се само свих протеклих година и дешавања по земљи Србији. Зар је требало забранити шерпе с којом си могао да нанесеш тешке телесне!? Да ли је то исправна логика?! Да, по тој логици је донешен “нови закон“. Са моткама за барјаке може се угрозити безбедност учесника спортске приредбе. Са бубњевима и палицама за ударање у исте, може се урозити безбедност учесника спортске приредбе.
А ти, који могу да угрожавају учеснике спортске приредбе, могу да се крију иза навијачких застава и транспарената, и тако онемогуће припаднике полиције који одржавају јавни ред и мир да их идентификују. Пошто је боље спречити него лечити, најбоље да се све то забрани. Добро, ајде да се све то забрани. Зашто онда све те ствари нису забрањене и на митинзима политичких странака. Ако бакља угрожава неког на утакмици, како не угрожава никог на митингу. Мотка за барјак, бубањ на утакмици може се користити као средство за наношење повреда, а на митингу не може? Па зар није боље спречити него лечити?


Изгледа да је то само када су у питању навијачи. Упоредимо ситуацију код нас и у иностранству. Тотално различите две ствари. На политичким манифестацијама и митинзима у Европи, могу се видети неке мале заставице, улавном папирне, малих димензија, евентуално која платнена застава, можда неки транспарент, п које скандирање и аплауз. А овде се бре маше барјацима, иде се на митинг у кортеу са транспарентом испред док бубњеви бубње, бакље дижу масу, кличе се и навија до промуклости. Класичан доказ колико је Србија “навијачка земља“. И док се на европским утакмицама све ово одувек виђа где и треба и одакле је све то и потекло, на трибинама... у земљи Србији је то забрањено навијачима од стране истих оних који све то користе.


Да, дефинитивно ми нисмо нормална земља. Али смо барем земља великих могућности! Гледајући ове слике...све се своди на ону стару народну...“кадија те тужи,кадија ти суди!“