ПРАВДА ЗА УРОША! (Н.И.Н.#10- 9.2008.)

Да ли је могуће да је суд Урошу Мишићу одредио затворску казну од 10 година за инцидент који се догодио на Звезда-Хајдук? На жалост, могуће је...у овој и оваквој држави, јесте. Много људи је са зебњом очекивало епилог тог суђења, после одређивања казни другој двојици оптужених, који су добили дванаест и двадесет месеци затвора. Али нико није очекивао овакву драконску казну...
10 година???
Не...то једноставно не може овако да се заврши. Јер та пресуда вређа интелигенцију и морал људи који су упућени у целу причу. Свака част ономе ко је смислио слоган „када неправда постане закон...отпор је твоја дужност!“, јер ако оваква неправда прође...чему се имамо надати у будућности, не само ми навијачи?
Ко је Урош Мишић¬¬?
На доста места сте могли да прочитате, ко прати писане и електронске медије, да је Урош хулиган, битанга, без мрве стида и васпитања, зла животиња која је линчовала човека. Да, у новинским и интернет издањима, колумнама и коментарима. Од људи, који су све то сазнали о њему из једног догађаја, из једне нечије идеје, из једног новчаника. Од људи, чија је професија да отворе људима прозор у свет, приближе им неке далеке догађаје, кажу, пренесу...од људи који се називају новинари..тј. нељуди који без трунке савести раде оно што им кажу и колко их плате. Зато што ни ми не волимо да нас генерализују, нећемо рећи да су сви новинари такви..али волели би да што више „Вас навинара“ прочита ово, препознаћете се сами, о коме причамо и зашто...и завршићете у Паклу!
Ко је Урош Мишић, ми ћемо вам рећи.
Ми који га познајемо, који смо се дружили и живели са њим. Тражите нам било шта ако нађете неког ко не готиви Цуцека, у крају, у школи, на трибини. Дечко коме осмех ни силази са лица, увек спреман за зајебанцију. Ултрас, који воли фудбал и зезање на трибини. Дечко који не пије, не пуши, не дрогира се... и који је направио ту једну једину грешку, коју не пориче. Јел због тога треба да му се уништи живот? Јесте, зезно је ствар, јер је био храбар и довољно млад и луд да улети без размишљања о последицама. То се зове младост и неискуство дечка од деветнаест година...
10 година?
Најбитнија ствар у целој причи је што Урош ни једног тренутка није бежао од истине. Испржио је бакљом дотичног инспектора, и спремио је себе да се суочи са последицама. Али то „некоме“ не значи ништа. Урошеви адвокати су своју одбрану базирали на чињеницама које су се одиграле те вечери. Ни Урош, ни адвокати, ни ми... нико не може, нити јесте спорио да су инспектору Небојши Трајковићу нанете тешке повреде, и да је Урош учествовао у томе... али судити му за тешко убиство у покушају је...просто невероватно! Зна се шта се све десило на суђењу, и колико је ставки тужиоца оборено и доказима, и снимцима, и унакрсним испитивањем сведока, и извештајима вештака. И шта се десило на крају...оно што је изгледа и било зацртано на почетку, осудити га на ненормалну казну како би навијачи видели да нема више „шале“. Е па „Господо судије“, шале се не доказују тако што ћете деветнаестогодишњег дечака осудити на 10 година робије због наношења тешких телесних повреда, док се у „Вашем независном судству“ и даље догађају скандали са смешним казнама за најтежа дела. Да не набрајамо...сви знају све шта се дешава!!!
Најстрашније је што је и сам судија у образложењу пресуде потврдио оно што сви ми већ знамо, да је као дошао тренутак да се „хулиганима“ стане на пут, и да су копља морала већ једном на некоме да се преломе. Слободно их ви преламајте, али не овако, тако што ћете Урошу дати 10 година, као „пример“. Пресуде се не доносе за пример, него по закону, а донешена је пресуда која представља скандал у правном свету, која представља срамоту за једну правну државу, која то у ствари није, а на коју се позивају.
Уроше издржи! Борићемо се заједно!