Случај Брис Татон #15

ПРЕНОСИМО МЕЈЛ КАО ПОДРШКА...

" Поштовани,
очигледно је да је ваш часопис један од ретких који пружа поглед из другог угла и који узвраћа ударац режираној медијској фарси. Управо из тог разлога вам шаљем текст који је мој пријатељ написао (он није стручан са компјутерима) и надам се да ћете га објавити бар на вашем блогу јер примећујем да часописа нема већ дуже време.


Догађај везан за смрт француског навијача (намерно употребљавам реч навијач) узбуркао је јавност Србије као никада до сад. Били смо сведоци медијске хајке, хистерије и гомиле бљувотина изречене на рачун навијача, као да су навијачи једини и основни "реметилачки фактор" овог друштва које само жели да живи у благостању. Овај догађај засенио је све остале трагичније догађаје који се дешавају у последње време широм Србије, али ипак навијачи су по ко зна који пут етикетирани као некакав слој друштва који треба искоренити, сузбити те је против њих дозвољено апсолутно све, а остало што се дешава по Србији потпуно је неважно, маргинално. Дајте прво да се обрачунамо са навијачима, па ћемо лако да живимо "као сав нормалан свет". Навијачи су, изгледа, проблем број један у Србији, те су новинари пунили странице којекаквим глупостима, за реч су се јављали највећи лицемери овог друштва да нам соле памет о некаквом демонском хулиганизму који се надвија над Србијом. Мислим да реч "хулиган" у животу нисам чуо толико колико тих дана. Та реч је изговарана и писана са толиком страственом мржњом цеђеном кроз зубе као да је највећи објекат презира који човек може да има.
Припадник сам навијачке екипе чији су чланови у највећем броју окарактерисани као извршиоци кривичног дела за који се терете. Моји другари доживели су оно што никад нико пре у овој Србији није, може једино да се случај Уроша Мишића доведе у исту категорију медијске хајке. На кршење закона о информисању, који је донела ова власт која жели да разапне похапшене Гробаре, нико се није осврнуо! Нико се није осврнуо на главно правило демократског законодавства, а то је да НИКО НИЈЕ КРИВ ДОК СЕ НЕ ДОКАЖЕ СУПРОТНО! А за целокупну јавност у Србији они јесу криви, лицитира се са годинама робије које могу да добију као да је лутрија, а не људски живот. Олако се појединци, који имају одрешене руке да раде од медија и државе шта хоће, играју туђим животима. Не знам само одакле им право и одакле им толико гордости да умисле да су и судије и кадије и џелати, одакле им право да својим неким надменим и умишљеним понашањем унапред суде и пресуђују, а да нису сагледали све чињенице и када не знају шта се тог кобног дана уопште догодило. Одмах су сви похитали да сасипају и дрвље и камење на навијаче, одмах су се сви нашли у улози "просвећеног" дела народа да нам соле памет ко смо, шта смо, какви смо.

Могу донекле да разумем политичаре и новинаре, они су сви плаћени за те њихове "улоге", али друштво Србије... Е то је трагедија, то је чемер и јад, то је дно дна. Да није било тужно и мучно гледати оно паљење свећа и поворке испред француске амбасаде, на Тргу Републике, Обилићевом венцу и ко зна где још, смејао бих се из свег гласа. Сјатио се силан народ да се бори против "српских хулигана" одајући пошту француском. Тражи се да се нека од београдских улица назове по француском хулигану. Диван пример борбе против хулиганизма. Висок степен друштвене свести и цивилизованости, нема шта. А тек оне шетње... е то је за посебну анализу. Свако ко је гледао снимке са протеста против насиља имао је прилику да види насмејана лица која машу у камере и шаљу пољубце. Могли смо да видимо како људи шетају своје кућне љубимце у поворци, а у позадини билборде са именом несрећног Француза, који су по свему судећи данима пред његову смрт закупљени. Становницима Београда је све то био догађај, пардон, "хепенинг", "перформанс", да се "толерантно" изразим. Нешто се дешавало по граду, па ето, зашто да не будемо део тога. Што рече мој другар: Кладим се да 90% ових људи који пале свеће на Тргу нису то учинили годинама за своје ближње... И није далеко од истине.
Смрт француског навијача добро је дошла разноразним подлацима који обитавају у овој трагичној држави. Просто се чинило као да су је оберучке прихватили, да би несметано урадили нешто што су дуго планирали. Навијачи су један једини елемент у овој држави који може нешто да промени. Све друштвене турбуленције су кренуле са трибина. И то политичари веома добро знају. Поготово Ивица Дачић. Њега и његове су навијачи скинули и једва је дочекао освету. Уграбио је положај са ког може да изведе то што је наумио. А ми после више од деценије борбе против комунизма доживљавамо да због перверзних политичких играрија опет имамо комунизам као владајућу политику. А то се итекако осећа кроз државни апарат звани полиција. Воле комунисти полицију више него ишта, зато је Дачић и узео то министарство. Да може да контролише враћање црвеног терора у друштво и да сузбије главни отпор таквој намери, а то су навијачи.

Е сад, зашто уопште спомињем Дачића. Па видите, зато што на првом месту он, па Борис Тадић, тзв. председник државе, министарка омладине и спорта Снежана Самарџић и главни тужилац Србије Слободан Радовановић, сви су они заједно учествовали у креирању негативне слике о навијачком покрету и директно су утицали на кључне ствари које су се дешавале од смрти француског навијача на овамо. Да је ово иоле правна држава, ова ударна четворка, потпомогнута са целокупном медијском "елитом" почевши од интернет и писањих медија преко радиа и телевизије, била би већ после првих изјава датим за јавност дебело прекршајно и кривично гоњена по низу закона које су управо они прописали. Ево даћу вам само неколико примера те перфидне борбе за политичке поене и потпуно одсутсво свести и знања за питање права и озбиљних изјава које би требале да доликују људима на високим положајима, као што ова четворка има:

Министар унутрашњих послова Ивица Дачић је 19. Септембра у преподневним сатима (око 10х) изјавио за информативну емисију РТС-а да је осумњичени за организовање напада на Бриса Татона приведен, а мислио је на Ивана Грковића, који се предао полицији (која му је КИДНАПОВАЛА рођеног брата и звала га да се преда уцењујући га да ће његов рођени брат одговарати за нека фиктивна кривична дела) тек у раним послеподневним сатима, негде око 14:30х у пратњи адвоката. Шта је то него обмањивање јавности, давање лажних изјава!!! Уз то, оно што је кључно за целу причу, министар је узео себи за право да изиграва оног који ће приведенима одређивати за које ће дело да одговарају! Значи, тек након неколико сати од привођења неколицине навијача осумњичених за напад на Бриса Татона и не завршених испитивања у станици полиције, министар је дао себи за право у тој информативној емисији РТС-а да одређује за шта ће приведени ОДГОВАРАТИ, а шта је то него директан притисак на тужилаштво!!! Ко је министра полиције овластио или по којим он овлашћењима одређује ко ће за шта да одговара и ко ће за шта бити изведен пред истражног судију када до тада нису комплетирана привођења особа за које се сумњало да су извршила напад на Француза!!!??? Значи, од стране министра унутрашњих послова Ивице Дачића директно је извршен притисак на тужилаштво да се руководи по његовим оценама читавог догађаја и да се руководи његовим изјавама које су директно утицале на одређивање оптужнице! За ово би се у иоле правној држави дебело одговарало, директан утицај на ток истраге, неовлашћено прејудицирање пријава против приведених навијача и обмањивање целокупне јавности давањем лажних изјава!

Председник државе Борис Тадић такође је одговоран за директно мешање у рад тужилаштва и рад судова, за које се сматра да су независно тело. Борис Тадић је извршио притисак на тужилаштво давањем неодговорних изјава у јавности, којима је директно утицао на одређивање оптужнице. Борис Тадић је одговоран јер је изјавом "да ће се оптуженима брзо изрећи казне и да обећава најстроже казне" директно извршио притисак да осумњичени МОРАЈУ да буду осуђени за дело за које се сумњиче. Значи, Борис Тадић је одговоран јер је неовлашћено себи дао за право да унапред пресуђује пре било каквог суђења. Уз то, по којој он логици ОБЕЋАВА да ће они сви бити оптужени за оно што им се ставља на терет? Да ли је то нормално? Унапред је створена слика да су приведени навијачи криви, створена је слика да је ствар већ после два дана од догађаја готова и да се уопште не поставља питање или даје простор да они могу да буду ослобођени од оптужби. Они су унапред осуђени, унапред утамничени и унапред ће одговарати за убиство француског навијача. И ми себе називамо правном и демократском државом и они себе називају демократским политичарима? Срамота... Ето, баш тај председник, који се куне у Европску Унију и који свршава на њу, руководи се супротним начелима управо те Европске Уније. Баш тај Борис Тадић, да је хтео, могао је да чује или прочита изјаву француског амбасадора у Београду Жан-Франсоа Терала који је изјавио да очекује да буду изведени пред лице правде директни починиоци овог догађаја. Ни мање, ни више! Или рецимо француска министарка спорта Рама Јаде је изјавила да очекује од српских власти да оштро санкционишу починиоце и да не дозволе да они прођу некажњено. Ето, то су изјаве политичара из Европске Уније, тј. који представљају једну земљу Европске уније. А за изјаве ових наших квази политичара и умишљених представника српске политичке "елите" у Европској Унији би се моментално завршавало на суду за клевете, увреде, повреду части, за директно мешање у рад судова и тужилаштва. Ево, управо тај главни тужилац Слободан Радовановић, који се помахнитало у свом бесу и јурењу за славом окомио на навијачке групе, би требао да овој двојици залепи пријаве за све оно што сам навео! Али, наравно, то се неће десити, јер како ићи против свог партнера у овој перверзној представи...

Неколико дана након овог трагичног догађаја, требала је да се одржи "Парада поноса" и баш због тог догађаја су мурији била јаја у процепу. Са устима пуним европских вредности и толеранције и са законом о забрани дисриминације, требало је објаснити управо својим редовима, тј. полицији зашто треба да бране болеснике од оправданог гнева народа. Знамо да су навијачке организације, уз поједине политичке организације и покрете са националним префиксом, биле најгласније у осуди одржавања овакве параде болесних. Сукоб протестаната и полиције је био известан, јер сигурно се не би дозволило одржавање овакве параде, а са друге стране полиција би била приморана по овлашћењима и наређењима, противно својој вољи, да стане у одбрану девијантног слоја друштва. А како су све очи биле упрте баш у министра унутрашњих послова Ивицу Дачића, њему је као олакшање дошла вест да мора да откаже параду, али и да агресивном и надасве неартикулисаном реториком осуди оне који су га довели у зајебану ситуацију. А то су навијачи и његови политички противници, покрети и организације десног карактера. Нажалост, овај несрећни догађај улетео је офарбаном комунисти у демократске боје као кец на једанаест. У оној првој хистерији јавног мњења, заједно са њима и политичара, нису на осуду наишле навијачке групе, већ управо покрети и организације националног карактера који једини имају снаге, заједно са навијачима, да устану против самовоље политичара, који урушавају и подривају ову државу у темељу. Значи, подлацима који чине власт, потпуно је одговарало да се овакво нешто деси, како би успели у свом науму, а то је да зауставе и разоре једину праву опозицију која има моћ на улици и која, иако потпуно неорганизована, има моћ да уздрма темеље њихове власти. Политички покрети и организације националног карактера и навијачи, који у протестима и демонстрацијама политичког карактера наступају не као навијачи, већ као грађани ове државе, означени су заједничком речју "хилигани" и тако се у јавности креирала слика да навијаче и навијачке групе, као и поједине националне организације и покрете чине искључиво дивљаци жељни насиља, обрачуна са полицијом, али и са политичким неистомишљеницима. На тапету су се прво нашле организације као што су "Образ" и Српски народни покрет "1389", као тренутно најактивније националне организације. Квази-новинари и квази-социолози, некакви политички аналитичари и политички мишеви и креатуре одмах су истрчали из својих малих рупа у којима су до тада седели склупчани и сакривени, да лају и опањкавају оне који могу да имају само заслуге за свој народ и који су за њега учинили толико много да је просто срамотно да их неко од тих креатура уопште узима у уста. Нека стави прст на чело Ивица Дачић, нека стави прст на чело Борис Тадић, нека стави прст на чело било ко од активне политичке власти и нека се запита шта су они урадили за свој народ, поготово за онај део народа остављеног да скапава на Космету, а шта навијачи и политичке организације које осуђују!? Овој политичкој структури апсолутно одговара да једним ударцем одстране опозицију која једина има снаге да им помрси рачуне и да покрене незадовољство народа. Међутим, то баш и није тако лако како они мисле, нити ће проћи баш тако како су они замислили...

Улогу шерифа који ће да се обрачуна са слојем друштва који најактивније пркоси охолости и самовољи политичара, препустили су једној потпуно конфузној личности као што је главни тужилац Слободан Радовановић. Господин као да је једва дочекао својих 5 минута славе, те је као и његови налогодавци, приступио једној потпуно неразумној реторици која је само одражавала карактер једне незналице, пардон, он није незналица, већ мисли да зна, што је горе и која је доказ да је господин залутао на ову функцију коју обавља, тј. да је наменски постављен да обавља ову дужност, те тако добијамо тужилаштво као испоставу власти и извршитеља њених налога. У инстант истраживачком раду Слободан Радовановић је доказао да не заслужује епитет правника, а поготово не заслужује да прича о случају везан за навијаче Партизана. Притиснут од стране политичара, господин је баратао разним неистинитим чињеницама које је првенствено прочитао из новина, те их се држао као мајмун за грану, стварајући некакав демонски карактер читаве приче о случају Татон. Овде причам о причи која се и данас врти, а то је да је Брис Татон линчован и да је бачен са висине. Већ у старту се исти тај тужилац, који би требао да зна право, а вођен непровереним чињеницама, везује искључиво за натписе у новинама и на томе базира оптужницу, прво за покушај убиства, а касније кад је несрећник умро, за убиство. Значи, ми смо на основу новинарских натписа и изјава и инсинуација Ивице Дачића добили ситуацију да се суди људима на основу гласина, а не на основу проверених и утемељених чињеница!!! Да није ужасно и трагично, смејао бих се овоме и мислио бих да је скривена камера. И ко у овој држави може да прича о праву и правди када очигледно видимо да је у Србији нема и неће је никада ни бити. Ми се овде играмо права и правде, све је то на папиру лепо написано, али у пракси је то потпуно незнање и потпуно одсудство морала. Касније, у општем друштвеном лудилу, јер је читава ствар пренадувана, досетио се да се позабави навијачким групама и да иде до краја, те је тражио њихове забране, тј. брисање из регистра удружења. А један озбиљан правник би требао да зна да неформалне групе, као што су навијачке, не могу бити забрањене, нити брисане из регистра удружења, али с обзиром да је ствар у Србији са навијачима добила епитет револуције, нико се ни не осврће на логичност тих потеза које главни тужилац вуче. Јасно и гласно је изрекао да се залаже за укидање Југа и Севера, као и навијача Рада, као организованих група навијача, те је посегао за претњама да ће ићи у затвор и особе за које се само посумња да могу да буду извршиоци каквог прекршајног или кривичног дела везаног за закон о навијачима. Замислите, неко посумња на вас и стрпа вас у затвор 40 дана!? Ало, човече, у ком ти времену живиш!? И није ми јасно по ком закону ће забранити окупљање навијачких група на матичним трибинама кад ће свако моћи да купи карту или пропусницу и да комотно дође на Север или Југ или на коју год другу трибину и да оформи коп? То може да се деси само ако се донесе трајна забрана јавних окупљања навијача на трибинама, а у том случају ће трибине сваког фудбалског стадиона или неког другог спортског објекта бити потпуно празне. И где је ту рационално размишљање? Начин на који Радовановић хоће да се обрачуна са навијачким групама не би смешније смислили ни креатори Симпсонових или Мапет-шоа! Даље, поистоветио је навијачке групе са криминалним организацијама, а вође појединих навијачких екипа јавно прозвао, без икакве основе или тужбе за рушење уставног поретка државе Србије, изазивање расне, верске и националне мржње и шта све не. Иако ми сами знамо да међу нама навијачима има свакаквих особа, окарактерисати навијачке групе као параване за деловање криминалних организација је ван сваке памети, а провлачење имена људи који нису осуђивани ни за једно кривично дело за које су прозвани, нити им се суди за то, је тотално изгубљен компас једне помахнитале особе, огрезле у слепило, безумље и нерационално замишљање. Али то у Србији може да прође, јер не постоји систем који контролише самовољу појединаца на високим положајима, те могу све што хоће, а уз то су потпомогнути плејадом новинара улизица који само пумпају ситуацију до тачке кључања и тиме оправдавају њихове незаконите изјаве и деловања. Али, нека милсе да може да им прође, само полако...

Тих дана никад се о навијачима није гласније, оштрије и напетије говорило. Навијачи и све око њих нису избијали са насловних страница, нису силазили са ТВ екрана. Свима су уста била пуна навијачког насиља, осуђујући навијаче за све оно што нас је снашло. Ођедном је Београд постао непожељан град у којем владају некакве мрачне силе насилника које карактерише ксенофобија и хомофобија. И сви су ођедном знали све о навијачима! Сви ти душебрижници су знали из каквих ми породица потичемо, чиме се бавимо, шта једемо и када пресвлачимо чарапе. Ођедном су се сви нашли паметни да пласирају разноразне будалаштине које нису имале везе са мозгом, али су имале ефекта на просечног човека који обитава у Србији, што је у ствари био циљ читаве те медијске халабуке. Стварање тј. креирање атмосфере хаоса и страха је био циљи и у томе су успели. А то је све само да би се оправдали сви они потези који су били намењени навијачима, на првом месту, али и да би се показало свима онима који имају намеру да се каче са овима на власти шта их чека. Новинари, тј они који се називају новинарима, одиграли су најпрљавију улогу у читавом овом циркусу. Били су ударна песница која је себи дала за задатак да сатанизује, омаловажи и линчује ухапшене момке, али и читав навијачки покрет. Новинари, јавно их осуђујем, су највећи кривац за овај незавидан положај у којем су се момци нашли!!! И то поткрепљујем чињеницом да је сваки, али буквално сваки писани и електронски медиј преносио неистините, непотврђене, непроверене и рекла-казала информације и пласирао их као потврђене, необориве и једине валидне у овом случају! СВАКИ, буквално сваки медиј се јасно огрешио о закон о информисању! И на то се нико, апсолутно нико јавно није осврнуо. Сви ти вајни новинари који су се утркивали у осуди момака, нису нашли времена да се позабаве појединим стварима које су итекако важне за овај случај. Рецимо, нико од њих није нашао за сходно да провери податак да је скоро 20 људи, очевидаца, полицији на увиђају навело да је Татон сам скочио и пао. Нико од њих није нашао за сходно да провери зашто је радницима обезбеђења у гаражи на Обилићевом венцу забрањено да дају изјаве медијима и говоре о ономе сто су видели? Зашто нико није изнео у јавност изјаве осталих 15-ак француских навијача, а могли су да се гребу за изјаве Гробара!? Ето, то је неколико питања која су кључна у целом овом случају. Постављам питање: зашто је Брис Татон представљен као туриста који је дошао у Београд а евидентно је да је био навијач по свим оним сликама које су медији пренели!? Пазите, Татон се као странац који борави у Београду рачунао као туриста, исто као и ја кад бих отишао у Француску, али он је са својим видно истакнутим навијачким обележјима и са својим другарима навијачима, седео и пио и био свестан шта то значи када долазиш у туђ град као навијач. Значи та прича о недужном француском туристи не пије воду. И ођедном су сви у Србији ронили неискрене крокодилске сузе, бусаше се у груди, жене нарикаше јер је објављено неколико слика како се он безбрижно смеје, а ето злочести Гробари убише га на правди Бога.

Татонова смрт, што је најжалосније у свему овоме, злоупотребљена је толико безочно, да је то ван граница сваког укуса и просто се не може назвати саосећањем са онима који су Бриса изгубили. Претеривало се у свему, почевши од свих тих протестних шетњи, уплаканих грађана Србије, обећавања улице и тргова Бриса Татона, чак и у Врњачкој бањи која благе везе нема са читавим овим догађајем. Из не знам чијих све уста су се чула извињавања "грађанима Француске" и то у име "целог српског народа". Просто су се сви утркивали ко ће да да бомбастичнију изјаву и ко ће све запретити "насилницима и онима који гурају клипове у испланирани напредак овог друштва". Коме је уопште потребна лажна слика о навијачима и о некаквом непостојећем насилничком ритуалу истих? Мајстори смо у претеривању и у самоблаћењу. Да ли се ико од тих вајних "хуманиста" који су себи дали за право да нам држе лекције о понашању, запитао како би реаговла рецимо Влада баш те Француске или Белгије или Пољске нпр. кад би се то неком од наших навијача, не дај Боже, тамо десило!? Сигурно да се не би баш пријатно осећали, али би уз пар изјава и свих плаћених трошкова ствар веома брзо била заборављена. Нико од наших политичара не би отпутовао, понудио помоћ или се барем забринуо о целој ситуацији. Али се зато једно питање највише спомињало тих дана: да ли ће нам због овог догађаја Европска унија ускратити обећано укидање виза!? Да ли можете да појмите које је то лицемерје и која је то бездушност и која је то проклета себичност!? И сви су се растрчали да сазнају одговор на то питање, први ти наши вајни политичари, а ЕУ политичаре је реално болео курац што је неки тамо Француз погинуо у некаквом сукобу навијача у Београду. Чак им није било јасно зашто се уопште поставља то питање које нема везе са дневно-политичким дешавањима. Британски, холандски и не знам ти ни ја који већ амбасадори су били "забринути" и "ожлошћени" јер није одржана геј парада, а на смрт Француза се нису ни осврнули. Њима је битније било да се одржавањем наказне параде уруши друштво Србије, а не да ли се навијачи бију и које су последице тога. Пазите кад се УЕФА није запитала да ли да избаци Партизан из даљег такмичења док вајни новинари нису почели да пишу о томе и тако утицали да челници УЕФА-е размотре ту могућност. Значи, желели су и прижељкивали да се то деси јер би онда то, ето, био доказ оправданости свега што је уперено против навијача и навијачких група. Није ми јасан тај бес новинара, та патолошка мржња према свему што има везе са навијачима и шта то изазива толики гнев код тих лицемера да нас толико презиру? Зашто им је тај бес и да агресивна реторика потребна да би нахранили неку своју потребу за изражавањем? Коме желе да се докажу у читавој тој фрци? Зашто преко навијачких леђа желе да изграде своју каријеру и да се сами себи докажу да су израсли у цивилизоване људе када управо својим овако ниским и површним понашањем и причама о навијачима прикривају своју површност, неупућеност и незнање те се крију иза "друштвено прихватљивих" текстова које представљају некакав "истраживачки рад" и некакав "новинарски квалитет". Ми годинама читамо ижвакане текстове о навијачима које би иоле неки средњошколац могао да напише за писмени рад. И када човек боље размисли у чему је разлика између навијачког насиља и овог медијског насиља које они спроводе свакодневним изношењем бесмислица, лажи и некаквих бомбастичних наслова? Можда навијачко насиље нема оправдање, али ово медијско насиље сигурно нема оправдање у том некаквом праведном гневу. Како неко може да буде праведно гневан кад не зна шта се догодило тог 17. Септембра? А и за шта они имају да буду праведно гневни? Зато што је Брис био нападнут као навијач од стране других навијача и што се у бегу претурио у амбис, те га је то коштало живота?

Навијачи Партизана који су суочени са оптужбом да су убили француског навијача имају пред собом један трновит пут, имају пред собом једну неправедну борбу јер су практично унапред осуђени и јавност очекује њихово распеће. Млади људи се суочавају са тиме да им животи, због туђе потребе, буду уништени, да због нечије бездушности труну у затвору. Да због нечијег лицемерства и умишљености о непогрешивости изгубе најбоље године својих живота. Ми, њихови пријатељи и другови са трибине, не уздамо се у правосудни систем ове јадне државе која не заслужује да се назива Србијом, јер је истинска Србија у односу на ово данас Божанска творевина, не уздамо се у самилост судија, јер је и не тражимо. Уздамо се и верујемо у истину и правду које су нам преко потребне у овој борби. Биће ово једна опасна и дуга борба, али нема предаје! И ми, њихови пријатељи, желимо, као и цела јавност, да се сазна истина о свему што се догодило, јер је само истина оно по чему ће се одређивати нечија кривица, ако је уопште има. А до истине ће се доћи само ако је правде, само ако постоји људскост, првенствено у онима који ће бити против навијача Партизана.


И ТАМО ГДЕ СТЕ, БУДИТЕ ОНО ШТО ЈЕСТЕ – НЕСАЛОМИВИ

ИЗДРЖИТЕ ГРОБАРИ! "

"Г. ИКС"