“У свакој земљи представљају уставом регулисану установу која се бави успостављањем и одржавањем унутрашњег реда. По мишљењу једних, они су чувари наших живота и имовине. По другима, они су су репресивни апарат владајуће елите. За треће, они су гомила неиживљених, необразованих, искомплексираних послушних људи. Можете их звати многим именима: жандари, пандури, мурија, пубови, дротови, керови и тако даље. Званични назив им је полиција. С обзиром да је ово навијачки часопис који се бави искључиво навијачком тематиком, у овом тексту ћемо укратко анализирати однос између
нас и њих.
Време данашње...демократија...
Да ли се ишта променило то се тиче нас и њих?! Не, ствари су постале још горе. Уместо да идемо напред, ми идемо назад, и то крупним корацима. Данас, по мишљењу оних првих, који у широком луку заобилазе стадионе и који не смеју да појаве на западима и истоцима празних стадиона, они су и даље чувари њихових живота и имовине, који спречавају нас убице, алкохоличаре и наркомане да дивљамо и угрожавамо њих којих ни нема. Када би се појављивали широм Србије на трибинама можда би видели другу страну приче. За оне друге, они су и даље репресивни апарат владајућих елита. Но, нећемо улазити у политику. А за оне треће...испоставља се да су људи и били у праву. Они су и даље гомила неиживљених, необразованих, искомплексираних послушних људи. Зашто? Ко иде на утакмице тај зна.
Покушаћемо да што објективније сагледамо ситуацију. Навијачку групу сачињавају појединци различитих профила, занимања, склоности. Оно што их спаја је навијање за клуб и навијачка група. У навијачким групама ће дипломирани студент стајати поред момка који није завршио основну. Директор ће стајати поред незапосленог, панкер ће певати заједно са момком који слуша народњаке. Момак који не конзумира никакве наркотике ни алкохол ће држати шеталицу заједно са ликом који је пијан и дрогиран. Све, и добро и лоше у друштву ћете наћи на трибини у навијачкој групи. Све је то већ одавно позната ствар. Али сви знамо шта се данас мисли кад кажеш навијач. Дивљак! Е зато је ту полиција да те спречи у дивљању и прављењу хаоса. И ето проблема...
Не можемо рећи:“Ми смо невини!“. Деценијама се дешавају туче на спортским борилиштима широм света. И то је једноставно тако. Навијачи нису цвећке, то се зна. На трибинама постоје групе навијача који понекад на стадиону и улици праве инциденте. Људи их, а и они сами себе, називају хулиганима. Полиција је ту да спречи насиље и недолично понашање. А како то српска полиција спречава?! И ко чини ту српску полицију данас?!
Већину чине неиживљени, необразовани и искомплексирани „суграђани“. Који ће се одмах латити пендрека када нема одговор на твоје питање. Који ће без поговора урадити сваку глупoст која му је наређена. Који ће те ударити пендреком када га питаш зашто те тера са тог места где стојиш, јер су му рекли да не смеш ту да стојиш иако је све мирно. Који ће те малтретирати, претресати, проверавати иако нема ниједан разлог за то, јер је њима дозвољено све. Мораш да идеш около јер је он ту тај који се пита и ти не можеш да прођеш туда. Они су закон и наређење је наређење. А логика? Јебеш логику! Када не пристанеш на глупости које чујеш, добијеш пендрек, и њих још петорицу који скачу на тебе, пребију те, ухапсе и напишу у пријави да си их напао. Када стојиш у реду окружен њима, и добијеш пендрек јер си гурнуо руку кроз њих да даш другару карту. Добијеш поново пендрек када га нормално питаш што те удара, јер нема он шта теби да се правда, он је ту власт. Он се пита да ли ћеш да пијеш воде, да ли ћеш да једеш, идеш у тоалет. Ти си навијач, дивљак, а он је ту да те спречи да дивљаш, на начин који му се прохте, јер му је то дозвољено, и неће за то одговарати. Нема везе што су људи недужно ухапшени, малтретирани, пребијани и лажно оптужени, он увек у извештају пише истину. Небитно да ли се недолично или нормално понашаш, и да ли си навијач-хулиган, навијач-наркоман, навијач-стока-грађанин другог реда, или навијач-симпатизер, заљубљеник у клуб, узоран грађанин....
Због оваквих ствари је избио рат који траје већ годинама. Године проживљавања оваквих ствари је стварио огроман револт навијача према полицији, који у тренутку једноставно експлодира. Одавно је констатовано да насиље рађа насиље. С обзиром на озбиљност, посвећеност, и искуство вишедецинијског навијачког покрета на овим просторима, са оваквим стањем ствари и приступом полиције према навијачима, рат се никада неће завршити. Поново, не тврдимо да су навијачи невини у целој причи. Они за које се документовано са доказима утврди на суду да су кршили закон, за то су одговарали, или ће одговарати. А шта је са полицијом и како се она понаша? Шта када полицајци крше основна људска права? Ником ништа. Колико се таквих ситуација десило на стадионима , познатих, документованих? Много. Јел одговарао неко? Није. Где је правда? Нема је! Осврнимо се и на број и тежину кривичних дела које су починили и чине припадници полиције широм Србије, и како пролазе за то. Е то је највећи проблем који је и довео до оволике мржње према њима и толиког револта према полицији који кулминира инцидентима. Исто је било у “оно“ време, исто је и данас. Када те неко прави будалом, одупрећеш му се ако стварно ниси будала. А ми дефинитивно нисмо будале. Ствар је кулминирала последњом ревизијом “фамозног закона“, и забранама за основне навијачке реквизите. У којој земљи у свету је застава, бубањ, барјак, картон, најлон забрањен?! Да неће дозволити да их праве будалама навијачи су одговорили енергично на разне начине. Разним акцијама и протестима на стадионима и ван њега, скренули су пажњу свих на будалаштину коју су пробали да им наметну. И саме одредбе у закону и поготову његово селективно и произвољно спровођење су им ишле на руку. На једном стадиону могу заставе, на другом не могу... ови смеју да окаче а ови не смеју. Чак је и кишобран постао непожељан на трибини. Да је полиција, и људи који је воде, изгубила компас видело се убрзо после критика са разних страна од оних који иоле размишљају. Пошто су почели да губе битку, поново су кренули са провереном методом - репресијом, и у неким случајевима са отвореним провоцирањем и нападима на навијаче у циљу изазивања инцидента како би ми поново испали олош. Такве ствари и огроман број полиције на стадионима, који је често премашивао све логичне цифре, поново су закомпликовале ситуацију...и онда се десило полувреме на Маракани...нећемо га коментарисати из разумљивих разлога. Ко је паметан схватиће...
И ми ћемо оставити овај текст без закључка, јер ни ми Вам не можемо рећи “пандури су стока, јајаре, кољите их, нападајте их!“ нити “полицајци су добри и поштени, увек помажу људима у невољи, а насиље је глупост!“...
.jpg)
Нема коментара:
Постави коментар