La Bombonera ! (НИН #8)

“Ууууу брате како је данас било на текми, покидали смо, ко аргентинци, ма лудило …”. Колико сте само пута ово чули од ортака који је пун утисака, малопре дошао са текме или нешто слично, прочитали на форумима ? Е па овде је епицентер тог лудила, овде се стадион тресе када 60 хиљада људи скаче у једном ритму, одавде су те мелодичне песме које пева цела Европа, овде страст достиже врхунац, овде је оно право ! Добродошли на Бомбоњеру, дом фудбалера Боке Јуниорс !
Када чујемо име овог клуба, на памет падају три ствари: готивни плаво-жути дресови, луди дерби са Ривером (Superclasico) и легендарна Бомбоњера толико другачија од осталих стадиона …
Бока је основана давне 1905 године у југоисточном делу града, у кварту “La Boca”. Како је крај био насељен у великој мери жабарима (чак је и име добио по делу Ђенове-”Boccadasse” ), они су и основали клуб. Овде је настао и највећи ривал, Ривер Плата, али су се убрзо преселили у богатији део града па су тако и стекли надимак - Милионери. Ла Бока је карактеристична по својим уским улицама и зградама обојеним у различите боје а насељена је углавном радничком класом. Није много времена прошло да би крај постао синоним за један од најуспешнијих клубова на Свету а свакако за најпопуларнијег у Аргентини – Боку Јуниорс. Постоји једна занимљивост везана за боје дресова овог клуба. Први дресови су били пинк а недуго затим су промењени у црно-беле. Легенда каже да је Бока играла текму против екипе која је такође носила црно-белу опрему па је договорено да победник задржи ту комбинацију а поражени да је промени. Бока је изгубила, челници клуба су били приморани на мењање а како се у близини налази велика лука одлучено је да будућа боја дресова буде боја са барјака првог брода који уплови. Први је стигао шведски брод па је плаво-жута комбинација постала нови симбол клуба. Бока није одувек играла на Бомбоњери, неколико стадиона су променили у првих 30-ак година постојања. Једном су се чак и иселили из свог дела града и одиграли на провинцији Буенос Ајреса (Авеланеда Партидо). Међутим та сезона (1914/15) је била једна од најнеуспешнијих у историји клуба и посета је много опала па су се брже-боље већ следеће вратили у Ла Боку. Од
1924. Бока игра на садашњој локацији али на знатно мањем стадиону све до 1938 када је почео да се гради стадион по имену “Coliseo de la Boca” (популарна “La Bombonera”). Радови су се завршили две године касније а отварање је било на пријатељској утакмици против Сан Лоренза, 25.маја 1940. године, домаћин је победио 2-0. Први званични меч је одигран 2.јуна исте године када је Бока угостила Њувелс Олд Боyс а за мање од месец дана одигран је први велики дерби против Ривера у коме је Бока однела победу резултатом 3-1. У лето 1949. почела је изградња трећег нивоа који је завршен четири године касније и тако је стадион постао једини у Аргентини са три нивоа. Истог лета су се одрадили и рефлектори а последње реновирање је било ’96. када су изграђене “VIP” ложе. Испод јужне трибине стадиона 2001. године је отворен музеј а свуда око стадиона су нацртани легендарни играчи клуба као и значајни догађаји, задужен за осликавање стадиона био је аргентински уметник Перез Целис.
Надимак бомбоњера, који ће га вероватно заувек пратити, стадион је стекао на јако занимљив начин.. Инжињер Хозе Делпини, , који је пројектовао стадион је једном приликом добио бомбоњеру од својих колега, међутим кутија те бомбоњере је имала идентичан облик као и стадион што наравно није прошло незапажено па је сам Делпини изјавио: “Наш стадион има исти облик као и моја бомбоњера”. Чувени надимак је рођен ! Званично име је промењено 2000. године од када се зове Алберто Армандо по председнику клуба који је био на овој функцији преко 20 година али широм Аргентине а богамии и Света ово здање ће заувек бити “La Bombonera”. Лако је приметити да је стадион у облику латиничног слова Д (D), три трибине су такорећи нормалне док је четврта скроз вертикална, она је и скроз изолована од преостале три “колегинице”. Разлог за овакав облик јесте чињеница да је стадион грађен на истом месту где се налазио и претходни који је изграђен у раним двадесетим годинама прошлог века. Поменути објекат је био површински мали па је самим тим било немогуће изградити и четврту трибину налик преостале три. Поменута трибина је јако јако стрма а на њој се налазе мале трибине као и ложе и новинарске кабине. Изградња бомбоњере је била инспирисана стадионима по Италији а погоготово стадионом Фиорентине Артемио Франки који је саграђен 1931. године. Најбучнија подршка стиже са севера на којој је смештена група “La Doce” што би у преводу значило 12. играч. Трибина носи име Наталио Песци по легендарном играчу из 40-тих година. Међутим, неретко се цео стадион претвара у коп па се на мечевима Боке ствара паклена атмосфера због јако велике акустичности, када сви навијачи у једном ритму скачу осећају се велике вибрације, поготово на оној вертикалној трибини. Стадион тренутно прима 61 000 а популарност клуба у Аргинтини је толика да се готово увек тражи карта више поготово на суперкласико мечевима. Овај дерби је познат широм света и многи га сматрају за највећег а каква је атмосфера на њему и колико се страсти уноси у исти говори чињеница да су енглеске новине “The Observer” поставиле суперкласико на сам врх листе од 50 ствари које би требало да видите и осетите пре смрти.