Карсуд ПСЖ (НИН #5)

Oвако почиње наша прича...
Далеке 92/93 год. , пар ортака из (тада) исте групе “Supras”, су почели да се друже и да заједно иду на текме и гостовања. Провалили су да немају исти трип, исту визију, једноставно другачију филозофију о навијачком свету као остатак групе. Временом је та разлика о менталитетима постала толико велика између нас и њих, да је дочло до сукоба, и да би ми решили да одемо из групе и из ината se набијемо између њих и “Lutece Falco” (друга група на трибини “Auteuil”) као знак провокације и доминације. Једноставно нова ера за нас, као једина група на “Auteuil” која више вуче ка кежуал фазону.Више од 10 година након тога, прича се наставља...
Порекло имена наше групе и дан данас остаје енигма. Нико се не сећа тачно како, шта, зашто, и када је то измишљено. Разлог томе је сигурно претерана доза алкохола, шита... Африке и Колумбије.......и дан данас нас људи препознају по иницијалима КСД ( KarSuD).
Нас у екипи има оо 30 активних (+ који симпатизер да кажем)... неки од нас од првог дана, неки нажалост нису више на овом свету, други су отерани или отишли, а неке су време и репресија удаљили од нас. Ми себе сматрамо ни као “праве“ хилигане, ни као ултрасе, већ као атипичне на трибини. Нисмо баш сви у 100% у правом енглеском кежуал фазону нити смо у жабарском стилу. Не желимо да се мешамо у конфекцији корографија, нити у вођење трибине преко микрофона јер и нисмо неки певачи...већ фурамо своје и зато смо то што смо. Код нас нема чланарине и нисмо отворени другима, што показује наш мали број. Сваки лик из наше екипе је са нама након што га је неко препоручио и био одговоран за њега,па тек после неког времена када се провери и ако га други прихвате, онда тек може рећи да је КСД. Не мора лик да буде као већина кежуал, али морамо да знамо да ако дође до срања, да можемо рачунати на сваког 100%, јер...ми смо више од екипе...ми смо велика породица!
Политика нас не интересује, мада наравно да је има. Свако има своје мишљење, и било је проблема због тога током сукоба са “Tigris”-има. Људи су нам замерили да смо блиски десничарима и са нашим пријатељима са “Boulogne” трибине. Те замерке смо понекад морали физички да решавамо. Нико нема тај однос на “Auteuil”-у са разним фирмама и групама као што имамо ми са “Boulogne”, и то је наша снага.
Такође смо имали проблеме због српских застава, јер смо први а вероватно и једини у Француској који каче “нашу“ српску заставу. На почетку су људи чудно реаговали...у фазону зашто та застава кад прадставља “рат, злочини, анти-муслимани итд. ...(јебига, државна пропаганда!). Једноставно овде у Француској, националисти се често диве нама, и употребљавају нашу заставу као као немачку или неку другу као знак национализма, јер се не може рећи да предсатвљају неке левичарске идеје. Зато је некима било чудно шта ће она на нашој трибини, да би нам чак и мурија кењала око тога, али кад су видели нашу упорност, одустали су. Провалили су да има ваљда више од тога, и да нас једноставно не привлаче ни енглези,ни италијани, него СРБИ!
Наша група се организује врло једноставно...како стигнемо, попут Енглеза или Холанђана. Ми ништа не продајемо. Све што радимо од материјала је само за наше момке, и то обично радимо да сакупимо неку кинту за адвокате кад неко од наших или из неке друге екипе са “Boulogne”-а падне не некој текми. До сада смо радили само дукс или мајице, никако шалове јер тога код нас нема, покушавамо да што више будемо дискретни. Тренутна ситуација у Француској је много зајебана што се тиче мурије. Не можемо више као пре да се крећемо како желимо, и да нас 200 или 300 оде у неки други град заједно. Да се шетамо слободно улицама, да дивљамо док не налетимо на противничке навијаче...већ морамо бити паметнији од мурије. Свака ПСЖ фирма иде на своју страну по мањим групама, обично колима, возом или авионом, често и дан пре текме. Блејимо у граду све док не добијемо неку поверљиву информацију око места где да се сакупимо са осталим фирмама из Париза, или где је већ планирано да акцијамо са противничким хулиганима, и онда креће лудило. До данас је скоро немогуће акцијати на Парку Принчева, јер нико у Француској неће да дође код нас за тако нешто. Тако нешто се може десити једино кад играмо у неком европском купу, што је кад се гледају наши тренутни фудбалски резултати скоро немогуће. Тако нам остају само пар гостовања годишње која су одабрана унапред. За сваки фајт пада аутоматски суђење и забрана, тако да је велки ризик за све. Од почетка ове сезоне већ 11 момака само из КСД је попило забране,а где су остали...?! Скоро је немогуће да се нешто деси а да није било договора пре тога, највише телефоном. Мада далеко од тога да овде личи као у Пољској, на пример ....овде нико неће са нама, ПСЖ... у некој шуми или шта ја знам, у истом броју....већ ми морамо ићи код њих, и то често у мањем броју. Као на пример последњи пут у Ници. Дан пре текме, 15км од града, где се ПСЖ екипа од 35 људи тукла са 80 хулигана Нице.
Када се сетим неких занимљивијих акцјања, прво ми падну на памет увек гостовања у Бордоу. Тамо увек идемо дан пре текме да се шибамо са њима.Сећам се посебно једног, пре 4-5 година ваљда, када је нас 40ак седело у неком спортском кафеу у центру града, када чујемо одједном неку галаму напољу, где је неких 100тинак њихових ишло према нама. Тада смо поразбијали све по кафићу, и неке излоге са спортском опремом и тада је свако добио свој “спортски реквизит“...неко палицу за бејзбол, неко палицу за хокеј, неко за крикет, неко за билијар...врата се отварају и удри!!!...екстра успомена за нас, много лошија за њих. Бордо је такав град да је њима свако наше гостовање политичка борба, они су жешћи левичари а ми као оно десничари.
Морамо споменути да овде постоје две врсте гостовања. Има оних где знамо да испред себе имамо “чисте“ навијаче, и оне попут Нице, Бордоа, Марсеља, или Ст. Етјена где са њима правила нема, јер они образа немају. Зато су најбоље туче биле са Лионом, Нантом и Лилом.
Лион нам ј тренутно противник бр.1 , јер њихови резултати и еуфорија им је донела пуно нових ликова, и немају тај проблем (за сада) са муријом и забранама као ми. Поготову откада је Јулиен погинуо, данас на ПСЖ-у има преко 200 забрана стадиона. Лион је такође једини који је пре 2 године дошао у Париз са циљем да се шибамо. Испоштовали смо их како треба, чиста туча, њих 60 нас нешто мало више. Чиста победа и нисмо дозволили да нико од њихових буде претучен, већ смо им помагали да се дигну са земље и врате код њихових. Не мора да значи да ће нам они тако вратити, али свака им част и само напред јер нама то одговара, да имамо занимљиве конкуренте.
По нама...нико не заслужује да добије нож или да изгуби живот. Може да добије дебеле батине ако заслужује, али нож никада!!!
Због таквих догађаја као што је била смрт Јулиена, полиција нам не да мира. Репресија је константна, нови закон много зајебан, деле се забране и ако ниси још дошао код судије. Дакле довољно је мурији да те не готиви или да си им сумњив, и да те удаље од стадиона на пар месеци.
Што се тиче српске сцене, за нас Србе што пратимо ПСЖ, а и остале Парижане....сцена је увек била врх! Много Парижана се ложи на Србе, јер сматрају да смо блесав народ великог срца. У зависности од укуса, за сваког има по нешто...за оног што више вуче ултрас фазон, кореографије су до јаја као и певање...као и за оног који воли инциденте,јер има и те како шта да види. Највише познају Звезду и Партизан, јер су највећи. Посебно познају Делије због незаборавне радости коју су им приредили када су победили непријатеље из Марсеља, и због снимака када их јуре по Барију. Има чак и активних међу КСД на нашој сцени... ко прочита нека се препозна... поздрав њима... КСД-КЛАН породица!

Посебна порука од свих са ПСЖ-а ... КОСОВО ЈЕ СРБИЈА...ЖИВЕЛА СРБИЈА!!!